Стол код Бора

0

После читаве недеље лоших дана очекујемо најављено разведравање, јер у суботу, 6. марта крећемо на Стол код Бора, са великим очекивањима да се лепо проведемо.

Са Градимиром, нашим домаћином у комбибусу, нас 21 планинар ПЕК „ГОРА“ рано ујутро крећемо по хладном дану пут Бора. Већ надомак превоја Цепе сачекуша у виду сметова баца наш комби у страну и заглављујемо се. На срећу у комбију су тога дана пошли само они „најумнији“ и „најспретнији“, па убрзо решавамо тај проблем. Али на самом превоју – сметови „преко главе“, па морамо да паркирамо комби ван пута. Следи пешачење до дома са стварима које смо планирано и непланирано понели. Ово је била добра припрема за оно што нас је очекивало при успону на Велики Стол.

Мало смо се одморили, нешто презалогајили и ускоро ево нас на стази. А напољу –  ледени ветар. Ко се од мушких није јутрос обријао, осетио је како то ветар ради. Сунчан дан, са понеким прамичком магле, нама је изгледао по том леденом ветру као најгрозоморнија мећава. Ветар је на моменте одузимао дах, бацао нас по „табли“ Стола, није се могло људски ни гледати! Фотофрафије као да нас демантују: на њима прелепи сунчани дан и пејзажи за памћење. На врху не можемо да се задржимо ни тренутак. Био сам ове године на Трему и могу рећи да је ветар овде био јачи и хладнији. Трем је био дужи за успон, па зато и тежи.

Са врха Стола враћамо се обилазно гребеном, да што више будемо на овим просторима и упијамо лепоту предела. Силазимо до Поноришта, прескачемо залеђени поток и његове успутне притоке и по сметовима до изнад кукова у сумрак стижемо у дом. Ту су нас љубазни домаћини ПСД „Црни врх“ из Бора удобно сместили, па смо до касно остали уз гитару и песму.

Сутрадан, на сугестију домара одустајемо од планираног успона на Велики Крш, већ се крећемо на лаку шетњу до оближњих атрактивних врхова Мали Стол и Визак. Дан је без облачка, небо љубичасто, снег заслепљујући – сунце чвари, а ми „чварци“, усхићени предајемо се овој лепоти и клизимо по леденом снегу растопљени од милине. Ја се рано ујутро пењем на оближње брдо изнад дома и уживам у панорами плоче Великог Стола. Заједно стижемо до подножја Малог Стола и ускоро се указују прелепи пејзажи Великог Крша. Успон на Мали Стол је лак и вреди сваког корака који се утроши при пењању. Награда је у виду незаборавних видика свуда унаоколо: ка стенама Великог Стола, ушушканој равници код планинарског дома, непрегледном венцу стена Великог Крша, стенама оближњег Визака и набораној долини између ових наслаганих галерија.

Имамо довољно времена да се попнемо на суседни Визак, па то радо користимо и такође бивамо награђени лепим панорамама свуда унаоколо, сада из другог угла. Користимо сваки тренутак овог предивног дана и препуштамо се призорима као из најлепших снова.

Нажалост, морамо да се опростимо од ове лепоте и да кренемо кући. Сада олакшани за тежину хране коју смо појели, и са товаром прелепих успомена, лако се, али нерадо, спуштамо до нашег превоза. Уз краће задржавање испод Ртња и обавезно пиво у кафани крај пута, уз песму и шалу у бусу, ускоро стижемо кући, са батеријама пуним до врха, са залихом успомена коју ћемо полако жвакати до наредне акције.

Захваљујемо се нашим добрим домаћинима ПСД „Црни врх“ из Бора на удобном смештају и гостољубивом пријему у планинарском дому.

(Eво и фотографија на нашој фотогалерији.)

На жалост, фотогалерија је суспендована због великог протока података (много вам се свиђају фотографије 🙂 ), па сам направио нову галерију на Пикаса Веб Албуму. Надам се да ћете и даље уживати!

А и нека фотка на блогу:

Поглед на Велики Крш са Малог Стола

Са Малог Стола ка Великом Столу

Успон на Велики Стол

Share.

Нема коментара

  1. Pingback: 2010 in review « "ГОРА"

Leave A Reply