Др. Драган Челиковић поново на Евересту!

0

1. април, 2010.

Почиње нова Еспедиција Еверест 2010

Захваљјући познанству са Сeм Виатом, канађанином, кога сам 2009. упознао у Базном Кампу на Евересту, примљен сам у канадску експедицију, као доктор и као пењач. Екипа има 6 чланова.

Полазим 1. априла преко Франкфурта, Дохе у Катманду, где стижем 02. апр. у 17 часова по њиховом времену, које је 5 часова и 45 минута пре нашег.

Смештај и окупљање екипе је у хотелу Вајра ( www.hotelvajra.com )

После 3-4 дана договора, комплетирања опреме крећемо авионом за Ласу (3600м), а опрема камионом на Тибет. После три дана боравка у Ласи, путујемо три дана преко Тибета према Еверест базном кампу (5500м) преко градова Схигантсе 3900 м и Схекар 4350 м. После 2-3 дана аклиматизације у БК крећемо у Интермедиејт камп 6200 м, а затим Адвенс камп АБЦ 6500 м, где постављамо други базни камп. Тек након тога почиње успон на Еверест, а то је око 17-ог дана од окупљања у Катмандуу.

Очекујем да око 1. маја будемо у Ц1 (7050 м) боравка дан-два на тој висини, чиме се сматра да је организам прилагођен на висину и да одатле са кисеоником може да крене на врх. Једна боца траје 16х са протоком 2л/мин. Предвиђено је 7 боца кисеоника за свакога члана екипе.

Мој шерпас је Тасхи Пху, непалац, који је 8 пута попео Еверест.

Агенција која тамо организује транспорт, набавку хране, опреме, ангажује шерпасе, обезбеђује дозволе за пењање… је www.himalayanguides.com Без њих ми одавде не би смо могли све то да организујемо.

У нашем Граду подршку ми дају планинарска друштва „Жежељ“, председник Раша Перовић и Планинарско Алпинистички Клуб Крагујевац, председник Инструктор алпинизма Војислав Шкрбић.

Медијску подршку ће ми давати Саша Лазаревић – креатор сајта и Дејан Милошевић ПЕК „Гора“ – веза са медијима.

Захваљујем свим грађанима Крагујевца који ми дају подршку на овом путу.

Захваљујем својој жени Верици на толеранцији и жалим што јој све ово задаје пуно брига.

Надам се да ћу ове године имати више среће.

Драган Челиковић

2.април, 2010.

Стигао сам у Катманду.
Све је исто као пре годину дана, само је гужва већа.
У путу је све било ОК. Летови су били тачни у минут. Наша агенција КГ Престиж ми је одлично повезала, али и Катар ервејз је стварно врхунски. Чак су и ствари стигле. Јер то уме да буде велика мука када се после три промене авиона изгуби сва опрема, а да се купи нова за Еверест није баш мало.
Бхим Паудел ме је чекао на аеродрому; обавезни венац неког жутог цвећа, као и флаша воде, да се окрепиш. Одвезао ме до Хотела Вајра. За услове ове земље то је сами врх.
Чуо сам да моја екипа броји 7 чланова, 9 шерпаса, јер је један лик платио три шерпаса да га изведу на врх. Ова агенција организује неколико екипа, па иду и неки енглези као друга група. Иду и три црногорца: Блека, Слаги и Ђоко, такође у организацији ове моје агенције. Драго ми је због тога. Прошле године смо сви заједно дошли до 1000 м од врха Евереста и наравно хтели да полудимо. Сада размишљам како сам прешао 10-ак хиљада километара довде и још треба 600-700км даље, само због тих 1000 м које ми је остало. Али човек је чудо.
Дошао сам први, и не бих био Челе када не бих тачно и пре свих дошао на време. Јављаћу се и наредних дана. Биће речи и о екипи која придолази у наредна два дана.

Share.

Leave A Reply