Мокра гора – Дрвенград, Вишеград – Каменград, Чајниче – Стражица 1432м

0

Планинарско-еколошки клуб „Гора“ из Крагујевца реализовао је дводневну планинарску акцију 18. и 19. маја 2013. године. На акцији је учествовало 50 планинара из два планинарска клуба. По сунчаном и веома лепом времену планинари су из Крагујевца кренули у раним јутарњим часовима. У Овчар бањи правимо прву паузу, а након прве јутарње кафе настављамо пут ка нашем првом одредишту, Дрвенграду.


Дрвенград, ремек дело на Мокрој гори. Основао га је наш чувени режисер Емир Кустурица. Својим оригиналним идејама учинио је да сваки детаљ у њему изгледа импресивно. Светски признат режисер сваке године у Дрвенграду организује филмски фестивал који су посетила веома позната холивудска имена. Након шетње, посете галерији и уживања у оваквом амбијенту правимо и пар фотографија овог места да поред сећања остану за незаборав.

Пуни утисака остављамо овај предивни драгуљ природе. Пут настављамо ка Вишеграду и заустављамо се да обиђемо манастир Добрун где је недавно подигнут споменик Карађорђу Петровићу.

Манастирски комплекс уређен је веома лепо и сигурно је један од налепших новоизграђених  и обновљених манастира у намлађој Српској држави Републици Српској. Оваj драгуљ Српске духовности толико плени својом лепотом да га свакодневно посећује велики број верника а и туриста који пролазе комуникацијом Горажде-Вишеград- Ужице.

Након обиласка манастира где заиста има пуно тога лепог да се види и у свему истински духовно ужива настављамо пут ка варошици Вишеград која се сместила на предивним обалама реке Дрине и Рзава. Дрина и Рзав својом тиркизном бојом красе Вишеград.

Ова варошица ушла је како у историју тако и у легенду овог предивног краја садашњег источног дела Републике Српске, чему је допринео роман нашег познатог писца Иве Андрића „На Дрини ћуприја“. Прво смо обишли мост са његових 11 прелепих лукова, а на средини моста сусрели смо се са туристима из Сарајева који уз пратњу туристичког водича уживају у погледу на реку и слушају битне податке о самом мосту, о његовој изградњи, о његовом значају за повезивање обала Дрине и омогућавању проласка трговачких каравана од централне Босне према Србији и обратно. Свакако улазимо и у прелеп део Вишеграда где се на ушћу Рзава у Дрину налази Андрићград -Каменград са предивним грађевинама разних стилова градње средњег века.

На његовом централном делу  налази се веома леп споменик нашем књижевнику и нобеловцу Иви Андрићу. Поред биоскопа, јувелирница, сувенирница, симпатичних кафеа, фонтана има ту још пуно лепог садржаја. Каменград се још увелико гради са истанчаним укусом савремене архитектуре која савршено спаја прошлост и садашњост пред чиме сваки посетилац не може остати равнодушан, напротив има изузетно лепе утиске по обиласку овог необичног градића. Настављамо пут и нашу планинарску авантуру па око 17 часова стижемо у варошицу Чајниче где се смештамо у зграду поред чувене цркве Храм Успења Пресвете Богородице.

Ту смо изузетно лепо дочекани од свештеника Тихомира Мотике који нам је изнео историјске податке како о старој тако и о новој цркви саграђеној 1863. године и о чудотворној икони Пресвете Богородице познатијој у народу као Чајничка Красница. У вечерњим сатима обилазимо варошицу која сада има 3152 становника, док је по попису из 1971. године са сеоским становништвом имала 11602 становника. Чајниче је планинско место на 801 м надморске висене. Смештено је између околних брда Цицељ и Чивчибрдо, поред реке Јањине и поред извора воде испод Цицеља који се зове Врело. Ово је права ваздушна бања са изузетним природним лепотама које никога не остављају равнодушним. Наредног дана, после литургије око 09:45 крећемо на успон на врх Стражица 1432 м. Стаза је средње напорна, а недавно су је трасирали и уредили планинари Планинарско- еколошког друштва „Вијогор“ из Чајнича. Стаза је у првом делу прилично стрма тако да се неколико планинара са слабијом физичком кондицијом враћа у центар варошице да ужива у лаганијој шетњи. Остали настављају успон кроз претежно пошумљени део уз чешће предахе где је боља хладовина. Дужу паузу правимо на зарвни „Пријемет“. Ту се окупљамо, сликамо и освежавамо, неки планинари дручкују са погледом на Маглић, Јахорину…

Време је веома топло и сунчано. Расположени и освежени после одмора настављамо успон венцем кроз свеже просечену стазу од ниског растиња и стижемо на Божову раван одакле се лепо види врх Стражица са броjним антенама за све врсте веза као и бројним предајницима смештеним у омањој згради на самом врху. Успут уживамо у погледима на снежне врхове планина Љубишњу, Дурмитор, Маглић, Волујак а у измаглици се назире и Кмур код Фоче као и Јахорина. Како се пењемо макадамским путем ветар дува све јаче и јаче па облачимо ветровке. На врху Стражица послуга на овом чворишту везе отвара нам капију а водич Бранко Ћук детаљно нас оријентише шта све видимо у пречнику од 80 км.

Сви планнари су одушевљени природним лепотама око овог врха, поносни што су га успешно попели а посебно  планинарка Катарина Спасић која је баш овог дана напунила 70 година. Сликање, разговор и дружење уз препричавање догодовштина са протеклих акција потрајало је око 40 минута па смо се истом стазом спустили до Пријемета, где смо имали краћи одмор. Измењеном стазом, преко села Ждријело спуштамо се до извора Бадањ где се освежавамо хладном планинском водом и сусрећемо се са родбином нашег водича Радета Даниловића. По доласку у варош око 14:30 већина руча у ресторану Перишић Милета, освежавамо се соковима и хладним пивом препричавајући утиске са планинарске стазе. У 16:00 полазимо за Крагујевац истим путем како смо допутовали у Чајниче пуни прелепих утисака са ове планинаске авантуре а помало и тужни што је то тако брзо прошло и што није дуже потрајало. Срећни и задовољни око 22:15 стижемо у наш прелепи Крагујевац захвални Богу што нам је подарио здравље и лепо време да све ово доживимо.

Раде Даниловић, фото: Анђелка Живковић

Share.

Leave A Reply