Зимска авантура на Голији

0

У суботу, 13. фебруара 2016. године, 15 чланова Пек „Гора“,  распоређених у четири аутомобила упутило се ка селу Рудно у подножју Голије.  Након отприлике пола пута, уследила је пауза за кафу у средњовековном граду Маглич. По наставку путовања, одлучили смо да посетимо манастир Градац, задужбину Јелене Анжујске и Уроша I, који датира из 13. века и представља још један у низу бисера Рашке школе.

 Golija_01

Након посете манастиру, нешто после 13  часова, стижемо у домаћинство „Шеклер“ у селу Рудно, где су нас дочекали гостопримљиви домаћини. Чудом прирде, кишу и снег сменило је Сунце када смо се поново окупили око 15 часова и кренули у лагану шетњу укупне дужине од око 8 км ка засеоку Срњача.

Поглед на Копаоник и Козје стене под снегом

Поглед на Копаоник и Козје стене под снегом

Лепоте дивље Голије пружале су се пред нама: четинарске шуме, брвнаре, брежуљци и погледи на околне врхове… ако бих морала дати назив овој стази, звала би се „Кораком до звезда“ где нас је буквално стаза и одвела када смо се у једном тренутку нашли на брду окруженом боровом шумом и погледали у небо. Звезде су биле ту на дохват руке, но овај призор фотоапарат није могао забележити; он остаје привилегија оних који су га голим оком видели. Након лепиња са кајмаком и магичног куваног вина од 17 састојака, нахранили смо и душу још понеким погледом у сазвежђе и задовољни се упутили назад у смештај.

Једна од брвнара домаћинства "Шеклер"

Јенда од брвнара домаћинства „Шеклер“

Са новим јутром кренули смо у нове походе. Одлучили смо да пењемо врх Кривача (1643м), званично највишу  тачку Радочела.  Корачајући кроз боровe и букове шуме и ливаде, савладали смо успон од око 800 метара и иза себе оставили близу 10 км стазе, стигавши на наш циљ – Кривачу.

Кроз шуме...

Кроз шуме…

...и горе

…и горе

...до врха Кривача

…до врха Кривача

Није нам се журило назад па смо продужили стазу за који километар и вратили се у Рудно преко Бзовика и Срњаче…

Покушали смо да сликамо дугу

Покушали смо да сликамо дугу

Golija_08

Након пређених око 24 км стазе и уживања у погледима и лепотама Голије, вратили смо се у смештај, одморили, а потом је уследило друшжење и размена утисака о још једном лепом дану.

Трећи дан нашег боравка почео је „скромним“ доручком.  🙂

Golija_09

…А онда смо се упутили у шетњу кањоном реке Изубре. Један део макадамског пута смо прешли колима како бисмо уштедели време, а потом смо наставили пешака низ пут који нас је повео поред кривудавог потока до напуштене инфо куће и најзад до бајковитог кањона Изубре.

Река богатог тока, густа шума претежно букве и граба и њена стабала обрасла маховином, чине призор нестварним.

Река Изубра

Река Изубра

Хук водопада симболично названик „Каце“ употпуњује доживљај.

Хук водопада симболично названик „Каце“ употпуњује доживљај

Нама се одавде не иде...

Нама се одавде не иде…

...но ипак, пут нас зове...

…но ипак, пут нас зове…

А чак смо пронашли и привремени смештај...

А чак смо пронашли и привремени смештај…

 ...и чувара :)

…и чувара 🙂

Враћамо се из пријатне, око 8 км дугачке шетње пуни утисака.

Нерадо пакујемо ствари и око 18 часова крећемо пут Крагујевца, захвални домаћинима на гостопримству, водичима Дејану, Горану и Тањи на путоказима и причама, и захвални Голији на лепотама које нам је приредила… са шŷмом Изубре, мирисима борова и живописним пејзажима.

Доћи ћемо опет!

Фотографије: Никола Пејчиновић, Милош Милић, Дејан Милошевић

Текст: Оливера Трбић

Share.

Leave A Reply