Дурмитор – горостас динарског масива

0

У овим спарним летњим данима Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац наставља да изненађује своје планинаре и суграђане организацијом врло атрактивних високогорских акција. Након успона на највише врхове Хајле (29 – 30. јул 2016 године), 22 – оје планинара ПЕК „Гора“ и ПД „Жежељ“, у две одовоје групе дана 27. и 28. августа испело се на врхове Дурмитора!

Једна група, њих петоро, се ка Дурмитору упутила још у петак (26. август) у поподневним сатима. Друга већа група се наредног дана, рано ујутру преко Златибора спустила у долину Лима, па преко Пријепоља и Јабуке ушла на простор Црне Горе. Након што су прошли  кроз Пљевља, живописан градић на северу Црне Горе, сусрели су се са првом од многих знаментиости и лепота Црне Горе, мостом на Ђурђевића Тари, градитељским чудом из четврте деценије двадесетог века, местом где сви путници застану, одморе од пута, прошетају дуж моста и  баце поглед са њега доле у дубину понора којим хучно тече предивно зелена Тара.

Преласком моста наставља се пут преко дурмиторске висоравни до Жабљака, највишег насељеног урбаног места у овом делу Европе окруженог са 23 планинских врхова надморске висине преко 2.200 метара, то јест преко 40 врхова висине преко 2.000 метара. Жабљак је са око 4.000 становника центар зимског туризма и иако је сада лето град је пун туриста, заљубљеника у палнинарење, алпинизам, бициклизам, свих оних који активно проводе одмор на свежем планинском ваздуху.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Лепоти дурмиторског масива посебну драж даје 18 ледничких језера, названих Горске очи, на висинама изнад 1500 м. Након смештаја у приватним пансионима, плананари из Крагујевца крећу одмах на стазу, са циљем да обиђу нека од ових језера. Журно напуштају урбани простор Жабљака, па се преко зелених поља  дурмиторске висоравни примају уз дурмиторске стране до Јаблан (Малог језера). Дан сунчан, топао. Предивни предели и пејзажи.  Без журбе се враћају до Барног, а онда избијају и на највеће и најатрактивније Црно језеро, величанственог пејзажа и лепоте, прелепе зелене водене површине. Окружено је  пространим шумским пределом, над којим се горостасно издиже планински врх Мали Међед. Место где сви застају и уживјау у погледима, у лепоти природе. Фотографишу се. Седе на обали дуго, ћутећи, уживајужи у  погледима на блиставу водену површину, на планинске врхове изнад језера. Удаљено је два километра од Жабљака и  на њему је дозвољено купање, па у смирај дана његове обале беху препуне купача у туриста.

Мања група Крагујевчана тог дана се испела на дурмиторске врхове, Бандијерну (2409 мнв) и Седлену греду (2227 мнв), са излетом на Ћуровец, видиковац на висини од 1625 мнв.

Наредног дана, још пре сунца, већа група планинара из Крагујевца поново се налази на обали Црног језера, одакле креће у успон на Велики и Мали Међед. Друга мања група ће исто то само из супротног смера. Изузетно добро уређеном и обележеном стазом већа група се креће обилазећи око Великог Међеда ледничком удолином што се пружа узмеђу Савиног Кука и Међеда, са намером да Великом Међеду приђе са југозападне стране, супротно од Црног Језера, преко Превије. Са честим дужим и краћим одморима око пет сати је било потребно да планинари  избију на Велики Међед (2287 мнв). Са Великог Међеда пружа се поглед на готово све врхове Дурмитора и пуца поглед далеко ка многим планинама на хоризонту у  свим правцима. Тада управо настаје тренутак усхићења и среће остварене оним што пружа  поглед са врха планине. И тада се истог трена заборави сав напор уложен да се појавите горе. А онда настављају гребеном у правцу североистока. Ту сусрећу групу која иде супротним смером. Након извесног времена  стижу и на врх Мали Међед (2223 мнв). Са њега се као на длану види Црно језеро, које плени својом површином тиркизно зелене боје. Уживају и ту у погледима на све стране, фотографишу се. А онда крећу у јако експониран и тежак спуст, на стази која је испуњена препрекама у виду блата на каменитој подлози. Срећно и неповређени стижу на обалу Црног језера у тренутку када сунце на западу полако тоне иза Међеда. Прелепо путовање и успон на висове Динарског горостаса! Остаће у дугом сећању планинара, који су учествовали у овој експедицији.

Жарко Продановић

Share.

Leave A Reply