Светски дан влажних станишта

0

Светски дан влажних станишта обележава се 2. фебруара на дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. године у Ирану. Први пут је обележен 1997. године. На овај дан државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара.
Рамсарска конвенција чини оквир за међународну сарадњу у заштити и разумном искоришћавању влажних подручја. На Рамсарској листи налази се преко 1830 влажних подручја од међународног значаја, која се простиру на преко 170 милиона хектара.
Конвенција као влажна станишта дефинише сва језера и реке, подземне издане, баре и мочваре, влажна травната подручја, тресаве, оазе, естуаре, делте и плимске наносе, мангрове и друга приобална подручја, коралне гребене, као и локалитете настале активношћу човека, као што су рибњаци, пиринчана поља, водне акумулације и сланишта.
На територији Србије данас има 10 природних добара која су на листи међународно значајних рамсарских подручја и простиру се на 55,627 ха, то су Специјални резервати природе: Обедска бара, Лудошко језеро, Стари Бегеј – Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље, Засавица, Пештерско поље, Лабудово окно, Ковиљско-петроварадински рит и Предео изузетних одлика „Власина“.
Илустрација: Александар Радовановић
Влажна станишта обезбеђују залихе пијаће воде, тј. представљају својеврсне резервоаре (складишта) воде и обезбеђују њен квалитет кроз процес пречишћавања. Влажна станишта имају функцију заштите од плављења и утицаја временских непогода као што су олујне падавине. Влажна станишта обезбеђују храну и услуге као што су транспорт и рекреација. Влажна станишта својом разноврсношћу чине потпору генетском, специјском и екосистемском биодиверзитету, а имају и кључну улогу у животним циклусима многих врста и њиховим годишњим миграторним обрасцима.
Да би се уочила важност и вредност влажних станишта довољно је само навести како су оне станишта великог броја птичијих врста. Тако, на пример, на европским влажним стаништима обитава и гнезди се скоро 45% свих птичијих врста на том подручју. На мочварама и другим воденим површинама није присутна само богата орнитофауна, на тим подручјима расту посебне биљне врсте, праћене специфичним животињским врстама, посебно рибама и бескичмењацима.
Влажна  станишта су најугроженији еколошки системи због исушивања, загађења и прекомерног искоришћења њихових богатстава. У последњих 50 година изгубљено је 50 % влажних подручја у свету. Стога је сврха Конвенције да обезбеди њихово очување и разумно искориштавање.

Пет влажних подручја која могу ублажити екстремне временске (не)прилике:

1. Мангрове шуме
Мангрове су тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима, а коју карактеришу углавном зимзелене дрвенасте биљке. У областима умереног појаса на овим теренима се налазе слане мочваре. Људи скупљају и користе неке врсте ракова и шкољки, који насељавају мангрове шуме. Ове шуме су од велике важности за обнову рибљег фонда као и других облика живота у мору. Такође, мангрове шуме пружају заштиту од ерозије.
Након разорног цунамија, људска насеља у подручјима очуваних, неоштећених мангрових шума су значајно мање страдала од оних где тих шума више нема. Мангрове шуме чувају и велике количине угљен диоксида, тако да помажу и у борби против климатских промена.

2. Корални гребени
Корални гребени су структуре које се налазе у плитким, тропским водама, изграђене су од живих колонија ситних коралних полипа. Дом за четвртину свих морских врста, значајни извор зараде од еко-туризма, корални гребени делују и као добра заштита од морских таласа.

 
3. Реке и плавна подручја
Током времена, реке и потоци праве широка плавна подручја. Ако она остану нетакнута, са њиховим језерима и мочварама, могу деловати као велики резервоар. Током изненадних поплава, могу се проширити и чувати воду на једном подручју, чиме се умањује штета од поплава.

4. Делте
Унутрашње делте стварају се кад вода утиче у базен или депресију и обично се у више рукаваца слива до најниже тачке базена, где вода испари или понире. У тропским подручјима с кишним раздобљима на таквим местима ствара се влажно подручје с периодичним плављењем. Догађа се, да се у таквим базенима стварају мочваре и/или да се повремено или трајно обликују језера. Уколико настану у копну, делте у екстремно аридним подручјима, јака су природна заштита од настанка суша. Делта у Боцвани, је вероватно најпознатија, плави регију величине Белгије, пружа дом за 200,000 великих сисара и 400 врста птица.

5. Тресетишта
Тресетишта су кисела влажна станишта са сталним присуством воде. Стални вишак воде из падавина или из подземних вода условљава мањак кисеоника што доводи до непотпуне разградње биљних остатака, који се таложе као тресет. Покривају око 3% површине земље. Ове површине чувају много угљен-диоксида, дупло више него све шуме заједно, тако да су веома значајне за очување климе.
Кинеска влада је након катастрофалних поплава 1998. године усвојила другачији приступ поплавама. Приступ, назван “меки пут” је коришћен како би се повратило плавно земљиште реке Јангце, тачније неколико хиљада квадратних километара плавног подручја. Овако је река много боље задржавала вишак воде након обилних падавина, тако да се поплавама може безбедније управљати. Ова мера је довела и до друштвено-економске користи. Окружење је имало користи кроз побољшање квалитета воде, дошло је и до опоравка флоре и фауне.

 

 

Текст: Селена Милошевић
Илустрација: Александар Радовановић (acazigot)

 

Share.

Leave A Reply