Троглав – гребеном магичне планине

0

Планина Троглав, неправедно запостављена од већине планинарских друштава у Србији, пружа несвакидашње видике са својих разуђених, многобројних гребена. Варијанте проласка овим гребенима су небројене, а може се бирати од једноставних успона, пратећи углавном колске путеве, до захтевних и изазовних пролазака најстрмијих и најоштријих гребена.

За ову прилику, одлучио сам да се на Троглав попнемо гребеном Котлинске косе која из Лопатнице директно води до северног врха великог Троглава (1147).

Поглед из Лопатнице са почетка стазе на мали Троглав

У Богутовцу се састајемо са пријатељима из ПД „Гвоздац“, а са нама у аутобусу су већ од Крагујевца наши пријатељи из ПД „Врбица“ – нас двадесеторо. На основу искуства од прошле године, проценио сам да ће нам за пролазак целе стазе требати око 8 сати пешачења. Због кратког дана, а због жеље да на видиковцима ка Столовима будемо по дану, инсистирао сам да што раније кренемо на акцију и на почетак стазе.

Поглед на Столове са почетка стазе уз Котлинску косу

У 7:50 крећемо на стазу. Стаза све време води вршним гребеном Котлинске косе, углавном шумским путевима и стазама, све до испод коте 932 где престају путеви и даље се иде утанбаним стазама директно преко гребена. Пред излазак на северни врх Троглава има један детаљ са стеном, али није проблематичан, лако се савладава.

Пред излазак на северни врх великог Троглава

Због велике магле, не задржавамо се на коти 1147, већ настављамо даље гребеном ка највишем врху Троглава – Ком 1178. Овај део стазе се прати углавном линијом гребена, али стаза није сјајно одржавана, па се мора мало провлачити између борова и клека.

Поглед са Кома на северни врх Троглава, по разилажењу магле

На Кому се нешто дуже задржавамо у ишчекивању разведравања, што се ускоро и десило, па смо ту уживали у погледу на северни део према Овчару, Руднику и Котленику.

На највишем врху Троглава – Ком 1178

Са кома прелазимо гребеном на јужни врх – 1174, одакле се пружају лепи видици на Столове, као и на Студену планину и Чемерно. Магла и ниска облачност на даљим планинама ометали су поглед на Копаоник и Жељин.

Изузетно лепи погледи на Столове са јужног врха Троглава

Следи спуштање ка Исапљу (1001), одакле опет пуцају лепи погледи на Столове. Овде сам изабрао спуст директно гребеном због лепих погледа, мада је ово нешто тежи део јер не постоји утабана стаза, већ се спушта преко каменитог и травнатог терена.

Поглед са Исапља на Столове

Са Исапља се спуштамо, једним делом беспутном каменитом страном , а касније и шумским путем, низ Широки до до ливаде на Мартењу, где правимо дужу паузу за одмор и уживање на сунцу.

Поглед са Мартења ка Исапљу и јужном врху Троглава

Са Мартења се пењемо директно уз шуму ка Костовачи (854), одакле је можда најлепши поглед на Столове.

Столови са видиковца на Костовачи

Са Костоваче делом идемо гребенском стазом и пролазимо изохипсом испод Ћувика (798), где се ускоро укључујемо на сеоски пут све до уласка у маркирану стазу која води до ибарске магистрале и ресторана „Јеринин град“, где је и био крај наше стазе у 15:50.

Маглич град у подножју Столова

Препоручујем ову стазу јер она води ван ограђеног дела на Троглаву где је сада, како сам начуо, узгајалиште дивљих свиња.
Гребенска стаза и сам положај Троглава омогућава лепе видике на околне планине, посебно на атрактивне гребене на Столовима.
Није претерано захтевна и може се препоручити и почетницима, са добром обућом због каменитих делова терена.

Дејан Милошевић

Share.

Leave A Reply