Дубови од Марине кафане „Медна“

0

Са идејом да је полазна тачка крагујевачке планинарске стазе Жежељ-Бешњаја, удаљена само 5 километара од центра града, као и да реку Ждраљицу, која граничи Гледићке планине на једној страни и Жежељ и Бешњају на другој, нисмо у својим претходим планинарским походима овде прелазили, као и да обронци Гледићких планина који леже насупрот Жежеља и са којих пуцају прелепи погледи на крагујевачку котлину и околне планине, организовали смо акцију која има за циљ да све наведено обухвати, а крагујевачке планинаре упозна са још једним интересантним тереном у непосредној близини града. Одлука је пала и у недељу 28.01.2018 група од 35 планинара, из оба крагујевачка планинарска друштва кренула је да оствари најављено. Међутим услед великог броја учесника, одлучили смо да најављену трасу ипак мало изменимо, скратимо и прођемо познатим, претходно истраженим путем, не ризикујући евентуално „провлачење“ групе неким ураслим делом терена.

Powered by Wikiloc

Почетак акције најављен за 08.15, каснио је 5 минута тако да смо у 08.20 кренули ка импровизовном прелазу преко реке Ждраљице, јер је метална шина која је до скоро служила у функцији моста попустила под зубом времена.

Импровизовани прелаз преко реке Ждраљице

Импровизовани прелаз преко реке Ждраљице

Јутро, хладно, са мразом који нам помаже, јер леди блато и олакшава лагани успон ка Лазовском брду и главном гребенском путу који се на њему налази, који се пружа највишим врховима Гледићких планина. Овим путем могуће је походити целу Гледићку трансверзалу, као и правити акције по „мери и жељи“ одређене планинарске групе, користили су га и наши планинари приликом дводневне планинарске акције „Од Трстеника до Крагујевца“.

Јутарњи мраз олакшава успон

Јутарњи мраз олакшава успон

Главна одлика временских прилика није мраз, него магла која је од јутра испунила околне котлине онемогућавајући нам ужитак у погледу на околину. У вишим пределима, на око 500 м. н. в. када смо изашли изнад Антуша огрејали су нас Сунчеви зраци, а на суседном Жежељу изгорели плнанинарски дом и антене били су једина обележја која су израњала из густе магле. По изласку на главни гребенски пут на Лазовском брду направили смо паузу код ловачког дома удружења из Баљковца и у разговору са ловцима сазнајемо да је у току лов на дивљу свињу, па нас они радио везом најављују својим групама распоређеним дуж наше планиране трасе.

Хладњак поред Вељковог извора

Хладњак поред Вељковог извора

Даље настављамо гребенским путем неколико стотина метара и пречицом се спуштамо у правцу Вељковог извора. Ово је можда и најбоље уређен извор у широј околини са наткривеним столом и клупама идеалним за летњи пикник. Примећујем да мермерне табле са називом извора нема и потискујем мисли о људској глупости и нашем менталитету којих ми је и превише у последње време – немам коментара.

Табла које више нема

Табла које више нема

Крећемо узводно пар стотина метара уз речицу Медну, а онда почиње лагани успон из кањона Медне ка највишем врху Стражаре и Дубова – 651 м. н. в. Пут је у почетку солидно прокрчен и широк и пролази кроз густу букову шуму, касније успон постаје мало стрмији, а пут местимично излази из густе шуме и излази на некадашње пољане обрасле купинама и шипурком. Овуда је лети теже проћи због растиња. Пут даље опет улази у шуму, а онда се укључује на шири пут који преко седла води до сва три врха Дубова. Даље Дејан Милошевић преузима групу и води нас путем заобилазећи два мања врха на трећи највиши врх, где се по други пут групно пењемо до самог врха, пробијајући се кроз купине и остало густо растиње у које је врх обрастао. Стижемо и на мањи врх где правимо краћу паузу. Од магле се ништа и даље не види и после паузе крећемо назад истим путем, само се овај пут са Лазовског брда спуштамо суседним гребеном нешто лакшим путем. Акцију завршавамо око 15.00 часова, после 17 пређених километара са висинском разликом од 800 метара у успону и исто толико у спусту.

Фото: Жарко Продановић и Јаков Велисављевић

Текст: Јаков Велисављевић

Share.

Leave A Reply