Велики крш и Стол, март 2018

0

Поглед на Белики крш са превоја Цепе одакле крећу планинарске стазе ка овој планини и ка Столу.

Другу годину за редом, у истом термину, другог викенда марта ПЕК Гора организовала је дводневну планинарску акцију на атрактивне планине у непосредној близини Бора, Велики крш и Стол.

Иако се претходно нападали снег у Крагујевцу врло брзо истопио, а најављене температуре за овај викенд су се кретале од 15 до 20 степени целзијуса, већ са превоја Честобродица схватили смо да ће нас на планираној дестинацији сачекати снег и да ће ово бити прави зимски успони. Једино што нас није радовало је чињеница да на овој температури тај снег неће бити нимало пријатан за гажење.

Стаза која води од превоја Цепе, на самом почетку ка гребену Великог крша, непосредно пре него што се уђе у шуму и стрмији део.

На превој Цепе, одакле ћемо кренути на стазу ка Великом кршу, који је био у плану првог дана стижемо око 10 часова. Претходно смо направили паузу у Бору, где су нас сачели другари из Ниша и Алексинца. Крећемо добро познатом стазом, на успон ка гребену Великог крша, а висина снежног покривача већ у самом старту износи око 50 цм. Како добијамо на висини, терен постаје стрмији и осенченији, тако се повећава и висина снежног покривача, па непосредно пред излазак на гребен износи и преко 1 метар, што закључујемо на основу планинарских штапова. Кретање постаје све теже и теже, али група напредује без већих проблема, полако и сигурно.

Стрмији део кроз шуму, где нас је чекао дубоки снег до 1 метар. Ова страна планине је већим делом дана засенчена, па се снег јако споро топи.

Успон до изласка на гребен савладавамо за око 1 сат и 15 минута и још 15 минута нам је требало до највишег врха, где правимо нешто дужу паузу. Изложеност самог гребена сунчевим зрацима и вероватно јак ветар претходних дана, учинили су да на стази од тог момента није било скоро уопште снега, што нам је доста олакшало даље кретање. Лепо време, скоро без ветра свима је пријало.

На највишем врху Великог крша (1148мнв) који још увек нема име.

Наставак стазе од врха по гребену у правцу североисток. У позадини, у наставку Великог крша види се Мали крш, а ове две планине раздваја превој Врада куда води пут за село Влаоле.

Након паузе настављамо даље гребеном уживајући у прелепим погледима на све стране света. Комплетном угођају допринела је и одлична видљивост. Карпати са једне, Стара планина са друге, Ртањ са треће, Стол и Дели Јован на дохват руке, белели су се наспрам плаветнила неба, прошараног паперјастим облацима.

Ртањ

Малиник и део литица Лазаревог кањона

У првом плану Визак, у позадини Дели Јован ( са репетиторима)

По плану, требало је да зађемо “дубоко” у гребен онолико колико нам време дозволи, а затим се вратимо истом стазом на почетак, до кола. Тако је и било, с’тим што Велики крш не дозвољава да преко њега прелетите брзим ходом. Што због тешког стеновитог терена, који вас стално воза горе доле, што због лепоте призора која вас опчини и зачара, те стално морате застајати, уживати и сликати. И ми смо уживали. И сликали…

Крајња тачка до које смо дошли првог дана наше шетње по гребену крша. Одавде смо се вратили истом стазом назад од превоја Цепе и превоза. Од овог момента, стаза постаје мање проходна, а за наставак су нам потребни дужи дани.

Екипа ПЕК Гора на врху Великог крша, појачани пријатењима из Жежеља, Брђанке Алексинац, Авале Београд и Трем 1810 из Доњег Душника.


Поглед на Стол (лево) и Велики крш (десно) из села Горњане.

Нако преспаване ноћи у селу Горњане, враћамо се на превој Цепе, на исту тачку са које смо кренули првог дана на стазу, само овај пут идемо у супротном правцу, ка Столу. Снег, иако се знатно отопио претходног дана, и даље солидне дубине, али је стаза ка планинарском дому већ испрћена.

Са превоја Цепе, макадамским путем крећемо преко виса Прита Руђина (око 930 мнв) и спуштамо се у једну прелепу долину под Борским Столом.

Ради се о пространом ливадском простору који се благо спушта са седла које дели Велики од Малог Стола. На западном делу ове ливаде давних педесетих година Борани су од камена са обронака Стола изградили јако леп планинарски дом.

„Дисати можеш, планинарити мораш“

Непосредно испод дома преградили су речицу, чиме је настало невелико језеро, где се у летњим месецима може купати. Цео тај простор са погледом на вертикалне стене Стола на вас делује тако опуштајуће, умирујуће. Ми смо до дома, другог дана боравка на овом прсотору стигли по дубоком снегу. Дан сунчан, топао. Раскомотили смо се до летњих мајица на себи. Снег је расквашен и нагло се топи. Горе на осунчаној страни Стола се скоро потпуно отопио и има га тек ту и тамо, у малим праменовима.

Јужне падине Стола

Ртањ у позадини

Пристижемо на врх Стола (1156 мнв).

Дели Јован, Црни врх (1141 мнв)

Дом је отворен и правимо паузу за кафу и чај, па настављамо даље. Као и прошле године одлучили смо да направимо кружну туру, практично по ободу целог Стола. Дан још лепши него претходни, а видљивост фантастична. Идеално време да се проведе на најлепшем видиковцу источне Србије. Стаза нимало захтевна, задовољство видљиво на лицима свих учесника. На врх Стола (1156 мнв) стижемо из јужног правца, дужом гребенском стазом. И поново уживамо у погледима који су нам се јуче указивали са Великог Крша.

Не без разлога, Стол сматрају за најлепши видиковац источне Србије. На овој слици се види део Дунава који се нам се указао са врха, а могли смо уживати и удаљинама све до снежних Карпата.

Силазак ка планинарском дому у подножју Стола.

По повратку у дом правимо договор и делимо се у две групе. Једна се краћим путем враћа ка превоју Цепе, друга мања одлучује да се попне на Мали Стол, прелепи видиковац који се налази у централном делу Стола кога још чине, насумично разбацани врхови Визак, Мали Визак и Прита Руђина.

Овај крај Источне Србије се опет и опет мора обићи и видети!!

Ето, на лето,! Кад све зазелени!

Текст: Андреј Ивошев и Жарко Продановић
Фотографије: Дејан Милошевић

Share.

Leave A Reply