Горњачком клисуром – уздуж и попреко

0

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај налази се помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су густим храстовим шумама, на средњим деловима су распрострањене храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе углавном пашњаци, ливаде, ситно растиње, а неретко и кречњачки појасеви.

Поглед са Јежевца на Вукан

Поглед са Јежевца на Вукан

Једна од специфичности Хомоља су многобројне клисуре: Горњачка, Рибарска, клисура Велике и Мале Тиснице, затим Осаничке реке и клисура реке До. Најпознатија је Горњачка клисура, дуга 16 километара, коју чине четири велика меандра. На платоу једног од њих, на левој обали Млаве, налази се манастир Горњак, који је име добио по ветру који дува у клисури.

Јасно видљиве и уочљиве маркације дуж целе стазе

Јасно видљиве и уочљиве маркације дуж целе стазе

Другог дана Ускрса у понедељак 09.04.2018, мања група планинара из Крагујевца, креће са два приватна возила ка бањи Ждрело и истоименом селу које се налази на самом уласку у Горњачку клисуру, коју формирају Јежевац са једне и Вукан са друге стране, док кроз саму клисуру протиче река Млава.

На врху Јежевца

На врху Јежевца

На почетак планиране трасе код Шетоњског моста на Млави стижемо у 08.00 часова и ту паркирамо возила. План је да се уз гребен, народски назван Козји грб, попнемо на 677 метара висок Јежевац, а затим стазом преко Чваринца спустимо ка манастиру Горњак, ту пређемо мост на Млави, а затим, асфалтним путем, у дужини од два километра, пешака дођемо до извора Четири луле – места са којег креће успон прво на Мали – 752 м. н. в., а затим и Велики Вукан 825 м. н. в., одакле би смо се преко седла између ова два врха спустили у правцу села Ждрело ка нашој почетној тачки.

Благоје Богосављевић - Блажа на врху Јежевца

Благоје Богосављевић – Блажа на врху Јежевца

На самом почетку дочекао нас је јак горњачки ветар који је на тренутке дувао олујном јачином током целог дана. Крећемо сеоским путем, спорадично пратећи маркације до самог подножја Козјег грба одакле почиње перфектно уређена и маркирана стаза, рад планинара ПД Гоњак из Петровца на Млави којима се овом приликом захваљујемо.

На гребену Козји грб

На гребену Козји грб

Стаза у почетку води кроз шуму и ниже растиње, а касније излази на гребен са којег се пружају прелепи видици на околна села и врхове. Ветар не посустаје, а ми настављамо ка врху, правећи једну кратку паузу за доручак и одмор од ветра. Излазимо на видиковац, где правимо пар фотографија, проучавајући гребене суседног Вукана, а на једном од гребена уочавамо остатке средњевековног утврђења. Чудно помислих, јер како сам схватао трасу коју сам исцртао, она води поред средњевековног утрвђења, које би требало да се налази на суседном гребену.

Поглед на гребен Вукана и село Ждрело у подножју

Поглед на гребен Вукана и село Ждрело у подножју

Настављамо ка врху, где правимо пар фотографија, а затим крећемо у правцу манастира, одаљавајући се од стрмог кречњачког предела самог врха и полако улазимо у густу букову шуму, пратећи и даље перфектно маркирану стазу. Спуштамо се до саме обале реке Млаве и крећемо низводно у правцу манастира Горњак.

Стаза на спусту ка манастиру Горњак

Стаза на спусту ка манастиру Горњак

Успут наилазимо на пар „зиданих“ отвора у стени, а касније сазнајемо да се ради о напуштеном војном објекту – „мистериозним тунелима који воде у дубине поземиних база, градова, дворана и пролаза које су Немци саградили током Другог светског рата. До 1953. овде се налазила база Југословенске народне армије која је тада напрасно, и мистериозно, напуштена. У периоду када је Југославија настојала да освоји независност, у Горњачким планинама покренути су огромни пројекти изградње фабрика оружија који никада нису завршени. Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде заборављених квадратних метара ходника, хала и простора. Као и по другим местима у бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе улазне делове ових простора за гајење шампињона.

Детаљ са стазе дуж обале Млаве

Детаљ са стазе дуж обале Млаве

Свраћамо у манастир где правимо паузу за одмор и разгледање, а касније настављамо преко моста и асфалтом, пешака у правцу манастира Благовештење кроз саму клисуру до чесме Четири луле. Обнављамо залихе воде и настављамо колским путем до скретања лево ка средњевековном утврђењу Куделинов град. Јасно стоји стрелица – усмерење са натписом „Куделинова тврђава“, али поред њега нема натписа за неки од врхова на пример очекивано би било да пише и Мали Вукан. Трек који сам исцртао води даље право путем, не скреће лево као што показује стрелица.

Пешачење магистралним путем ка чесми Четири луле

Пешачење магистралним путем ка чесми Четири луле

Остаци манстира Благовештење

Остаци манстира Благовештење

На чесми Четири луле

На чесми Четири луле

Крећемо на успон ка Малом Вукану

Крећемо на успон ка Малом Вукану

Скретање лево ка средњевековном утврђењу Куделинов град

Скретање лево ка средњевековном утврђењу Куделинов град

Стојимо сви и наглас размишљамо. Мени је у глави слика гребена на којем стоји утврђење и ако до њега стигнеш, даље не постоји препрека у виду вертикалних стена кроз које би евентуално морали мукотрпно да тражимо и ризикујемо пролаз до врха, временски смо ограничени, а вратити се од Куделиновог града до чесме Четири луле теже је и поквариће зацртану кружну трасу – морали би до возила асфалтом пешака.

Са стазе ка Куделиновом граду

Са стазе ка Куделиновом граду

После краћег размишљања заједничка одлука ипак пада, крећемо ка Куделиновом граду. Стаза у почетку води кроз шуму, а онда одједном излази право на стене. Маркације су одлично урађене, јасно се виде и има их доста. Крећемо се опрезно полако, прелазимо два три места где је, за сигурно кретање у сваком тренутку, потребнан поуздан ослонац у три тачке, уживамо у отвореном погледу на клисуру, а како се пењемо све више отварају се погледи и на остале планине и масиве у даљини. Ветар и даље дува не престаје, понекад је толико јак да мора да се застане, прикупи снага и настави даље.

Напредујемо полако и сигурно

Напредујемо полако и сигурно

Блажа "у три тачке"

Блажа „у три тачке“

Иван Ћурчић "на ланцу"

Иван Ћурчић „на ланцу“

Драган Јошовић - Јошка

Драган Јошовић – Јошка

Најзад стижемо до утвђења и ту у заветрини примећујемо стрелицу на којој пише „Мали Вукан“. Добро је, и даље је маркирана стаза као по уџбенику, трасирана је тик уз ивицу вертикалног кречњачког зида, целим путем до „огледала“ или „билборда“ где се рачва – лево ка Ждрелу, десно ка Малом Вукану. Захвалност за одлично маркирану стазу овога пута иде ПД Вукан из Пожаревца. Мало је рећи да је стаза планинарски атрактивна, са отвореним видицима, преко „стења и камења“, планинаре из наше групе потсећа на поједине успоне на Дурмитору, Комовима, деловима Проклетија, али незахвално је поредити је са било којим успоном, ипак је то ствар субјективног осећаја и могућности.

Мирољуб Петровић - Пера на "обарачу" фотоапарата

Мирољуб Петровић – Пера на „обарачу“ фотоапарата

Мирјана Ђурђевић уз Блажину и Перину подршку

Мирјана Ђурђевић уз Блажину и Перину подршку

Гордана Савић

Гордана Савић

Стижемо на Мали Вукан и одмах гледамо у правцу Великог Вукана, поред њега Сумуровац и Штубеј у даљини Бељанички масив, не задржавамо се дуго на Малом Вукану већ крећемо ка седлу и већ после тридесетак минута стижемо на Велики Вукан. Ту правимо дужу паузу, за фруштук и одмор, сумирајући утиске са данашње туре – сви су задовољни, обзиром да смо приликом планирања руте у почетку хтели да идемо са два возила на Ртањ и прођемо га правцем север – југ, већ познато и рутински изводљиво.

Поглед на Горњачку клисуру и остатке Куделиновог града

Поглед на Горњачку клисуру и остатке Куделиновог града

Мали Вукан 752 м. н. в.

Мали Вукан 752 м. н. в.

Заједничка са Малог Вукана

Заједничка са Малог Вукана

Спуштамо се ка седлу, затим крећемо у спуст ка Ждрелу. Возила су нам паркирана даље од манастира до којег води обележена планинарска стаза, а трасу би могли да евентуално скратимо и избегнемо макадам и асфалт. Заустављамо се на једном скретању лево од смера спуштања и одлучујемо да кренемо у још једну авантуру како би смо мало скратили стазу, јер имамо времена.

Велики Вукан

Велики Вукан

На спусту ка Ждрелу

На спусту ка Ждрелу

Поглед у правцу гребена ка Малом Вукану

Поглед у правцу гребена ка Малом Вукану

Пролазимо благо ураслим путевима до пашњака подно Вукана, сечемо горе поменуту новомаркирану стазу која преко „узенгије“ излази на „огледало – билборд“ и води ка Малом Вукану, њу остављамо за неки други пут, а ми излазимо на сеоске путеве којима лако стижемо до полазне тачке наше трасе остављајући иза нас око двадесетак пређених километара уз висинску разлику од 1400 метара у успону и исто толико у спусту.

Фотографије: Благоје Богосављевић, Иван Ћурчић, Мирољуб Петровић

Планинарски поздрав,
Јаков Велисављевић

Share.

Leave A Reply