Идила изнад Жичке реке - ПЕК Гора

Идила изнад Жичке реке

0

ИДИЛА ИЗНАД ЖИЧКЕ РЕКЕ

На ивици Краљева ка западу својим кратким током тече Жичка река. Свој ток завршава испод манастира Жича уливом у Ибар. Настаје од више потока, који се зракасто спуштају у долину низ јаруге које су издубили под гребеном, облика правилне потковице, који чини део Столова под именом Озрен. Назван је тако по највишем врху на гребену надморске висине од 956 метара. Као да је сам бирао тек Озрен се налази на готово самој средини гребена. Дуж Жичке реке нанизале су се куће села Жича, које се до почетка последње деценије двадесетог века звало Крушевица.

Петнаест планинара Планинарско – еколошког клуба „Гора“ Крагујевац и пет Планинарско – смучарског друштва „Гвоздац“ Краљево на Богојављење 2020 године прошло је стазу дуж ове потковице, укупне дужине нешто испод 20 километара.

Од манастира Жича, на надморској висини од око 220 метара, кренули смо у 08.30 сати, а спустили се мало пре него што ће пасти мрак, у долину Жичке реке код угоститељског објекта Нине Драшковић под именом „Жичка плажа“, лоциран на 2,5 километара од и пар метара изнад манастира Жича.

Испели смо се на врхове Велика Главица (405 мнв), Оштра Главица (728 мнв), прошли потезом Попржина, па испод врха Липар (835 мнв), затим преко врха Караула (904 мнв). Па „прошетали“ преко Вирјевских ливада, све до Озрена (956 мнв). Са Озрена смо кренули у „шетњу“ десном страном потковице преко врхова Витош (754 мнв) и Стрменица (679 мнв), након ког смо се спустили у долину Жичке реке.

Доле у Краљеву тог дана пливало се за Богојављенски Часни Крст на Ибру у центру града код Мирине Чесме и доле на Западној Морави код Чукојевца, а ми смо хватајући висину ка Озрену уживали у зимској идили. Јутро и читав дан су били у минусу. У току ноћи и јутром све до доласка испред манастира падала је час ледена киша, час ситна суснежица. На површини стазе створила се танка ледена покорица, која нас је приморавала на опрез. На гребену изнад Оштре Главице, снег и магла, без ветра. Крећемо се опуштеније, мада на стази има леда, насталог кретањем планинара претходних дана.

Када смо избили на Вирјевске ливаде природа нас је огрнута ињем уз честа спуштања и подизања густих праменова магле даровала предивним погледима ка највишим врховима Столова, Камаришту и Чикеру, ка издигнутим странама изнад Каменице и Мељанице, ка врховима гребена, ка долини Жичке реке. А тик испред нас предивним сликама мноштва клека прекривених белим ињем са бобицама браон и црвене боје. Неко их је брао, а већина их је неуморно изблиза фотографисала, трудећи се да забележи најлепшу могућу слику зимске идиле, која је на Озрену трајала читавог тог дана.

Share.

Leave A Reply