ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА - ЗАГАЈИЧКА БРДА - ПЕК Гора

ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА – ЗАГАЈИЧКА БРДА

0

31.05.2020 (недеља)

У недељу, 31.маја 2020 године, Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац изводи еколошко – туристичку акцију на простору Загајичких брда (Делиблатска пешчара) и Лабудовог окна на Дунаву под називом „Динама Банатског песка“.

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошкобиогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.

Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе.

Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.

Изразито дински рељеф одликују апсолутне надморске висине врхова дина између 70 и 197 м, док релативне у удолинама достижу и до 30 м. Оријентација дина и међудинских удолина је у працу југоисток-северозапад, док су нагиби југозапад експозиција блажи у односу на североисток.

У правцу северозапад ка селу Владимировац, рељеф достиже максималне надморске висине на коти Мала Чока 197 м. Карактеристичани су предели дугачких дина благих нагиба и пространих удолина, без утицаја подземних вода.

У североисточном делу Резервата се налазе Загајичка брда, 246 м надморске висине, која са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије.

Занимљивости

Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

У повратку ћемо обићи зидине средњовековног града – тврђаве Смедерево. Смедеревска тврђава је градска утврда, коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века подигао деспот Србијe, Ђурађ Бранковић (1427—1456).

Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао остати у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница, те је саграђен водени град, опкољен Дунавом и Језавом, На јужној страни тврђаве прокопан је ров са водом.

Смедеревски град био је једна од највећих средњовековних тврђава у Европи. Језгро је представљао троугаони тзв. Мали град, у врх Великога, опет троугаоног града. Овај већи део саграђен је одмах после Малога града, који је завршен 1430. године. Мали град је имао 6, а велики град још 19, што укупно чини 25 великих четвртастих кула.

Да је Мали град је грађен од 1428. до 1430. године види се из великог натписа изведеног опекама на једној његовој кули. Овакви натписи су ретки, а ово је једини пример у Србији. Има их још у Византији, из које је вероватно и узет модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је радове на изградњи тврђаве водио Византинац, Тома Кантакузен, брат Ђурађеве жене, Ирине.

Површина малог и Великог града, по мерењу из 1975. године, износи 11,3272 хектара. Паралелна страна са Дунавом има 550 m, друга са Језавом 400, а трећа према вароши 502 m. То је заправо умањена слика цариградског утврђења.

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурађа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Од велике дворане до данашњих дана су остала четири дводелна прозора на градскоме платну. Мали град је грађен као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом.  Има донжон кулу, а у централном делу камени зидани бунар. У мали град се улазило са југозападне стране, кроз двојни систем капија.

Од Великог града одвојен је воденим ровом. У Малом граду куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. Пространство Великог града било је потребно за смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више хиљада људи.

Тешки намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су трагове у народном сећању и везали проклетство за име Јерине (Ирина).

Овај монументални колос српске војне архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво. Па ипак, светски догађаји –  јаки продори Турака убрзали су пад Смедерева. Османлије су тврђаву коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај деспотовине Србије.

Турци су тврђаву 1480. године појачали, додајући му испред сва три угла по једну савременију ниску батеријску кулу за одбрану.

 За време Првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава, стари град је био бомбардован чак и топовима од 42 cm и тешко оштећен. У Другом светском рату 1941. године доживео је ново разарање приликом велике експлозије муниције која је била смештена унутар зидина Великог града. Пред крај рата, 1944. године, рушили су га и енглески бомбардери. Данас је цео велики комплекс у рушевинама.

Археолошким истраживањем 2012. године пронађен је гроб девојчице са златним наушницама са грбом Немањића.

Мали Град је данас често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и место одржавања многобројних представа и концерата.

Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу Дунава и то даље од градских зидина, развило се у току векова, а нарочито после 1867. године, данашње велико место Смедерево.

Водимо вас овог пута у шетњу романтичним зеленим пољима Загајичких брда. До Лабудовог окна на обали Дунава. До неког од ресторана Старе Паланке. До зидина мистичног и величанственог града од старина – Смедерева. Погледајмо са кула Малог града на моћни и широки Дунав. У сунце што тамо преко брзо тоне у Панонско море. На  ново Смедерево што се прострло на платоу испред тврђаве и по ивици шумадијског брега.

ПЛАН АКЦИЈЕ

06.00 Полазак из Крагујевца
08.00 – 14.00 Обилазак стазе Загајичка брда и стазе Лабудово окно на Дунаву
14.00 – 15.30 Ручак у неком од ресторана у Старој (Банатској) Паланци
16.30 – 18.00 Обилазак Средњовековног града Смедерево
21.00 Долазак у Крагујевац

 

Стаза није захтевна, па се препоручује и рекреативцима.

Непоходна опрема:

У зависности од временских прилика планинарске ципеле. Заштита од кише и ветра. Планинарски штапови. Резервна сува гардероба.

Храна и вода: из ранца, за  боравак у планини.

Пријаве за акцију:

Пријаве се примају,  до среде, 28. 05. 2020 године, СМС поруком на моб. телефон 064/6846879 (Жарко Продановић) .

Рок за отказивање учешћа је 28.05. 2020. године. Код отказа учешћа након наведеног рока, планинар је дужан да сам пронађе замену за учешће. У супротном плаћа цену превоза на акцију.

Трошкови акције:

Цена превоза зависи од понуде превозника и броја заинтересованих планинара и накнадно ће бити утврђена.

За учешће у акцији потребно је имати лична документа, оверену здравствену књижицу и планинарску картицу ПСС-а са плаћеном чланарином за 2020. годину.

У акцији могу учествовати и лица за која је покренут поступак пријема у чланство.

НАПОМЕНА:

Наведене активности спроводе се у потпуности у складу са противепидемијским мерама прописаним од стране Штаба РС за борбу против вируса КОВИД 19 (мере заштите у јавном превозу, мере ношења заштитне опреме – заштитне маске и рукавица и држања  дистанце при кретању у групи).

Организатор акције и водич на стази Жарко Продановић. (064/6846879)

Share.

Leave A Reply